Nekad nisi izgubljen – samo si dugo išao u pravcu koji nije bio tvoj
Ne moraš da se pronalaziš. Možda si se već davno pronašao, ali si zaboravio gde si ostavio sebe poslednji put kada si rekao „da“ kad si želeo da kažeš „ne“. Koliko puta si napravio planove koji nisu bili tvoji, ispunjavao tuđa očekivanja, nosio ulogu kao odelo koje nikad nije sasvim pripadalo tebi?
A sada, kada Nova godina zakuca tiho, bez pompe, bez najave – sediš i pitaš se da li bi ovog puta mogao da budeš samo ti. Bez dodataka. Bez poboljšanja. Bez potrebe da se „krene ispočetka“. Šta ako nije poenta u kretanju? Šta ako je poenta u vraćanju?
Možda nije vreme da se menjaš. Možda je vreme da se setiš.
Tišina ove noći ne traži da je popuniš – već da joj se priključiš
Dok svi oko tebe odmotavaju šarene konfete, postavljaju fotografije, broje uspomene i ciljeve, ti možda sediš u polumraku svoje sobe. Ne znaš tačno šta osećaš. Ništa ti ne fali – a ipak nešto nedostaje.
I dok se pitaš šta nije u redu, možda je baš to – što ništa ne treba da bude „u redu“. Što po prvi put ne moraš da budeš funkcionalan, produktivan, motivisan. Možeš da budeš – nežan prema sebi. Možeš da budeš nesiguran, neodlučan, neizvikan. I da te baš to učini istinitim.
Možda je tišina ove noći tvoj način da kažeš sebi: „Dosta je bilo jurnjave. Hajde sada da poslušamo šta se stvarno krije ispod svih tih slojeva koje sam godinama navlačio da bih bio prihvaćen.“
Nova godina ne mora da bude stepenik više – možda je to mesto gde konačno sedneš
Godinama pokušavaš da se popneš. Više, bolje, brže. Novi poslovi, novi odnosi, nova obećanja sebi. A istina je da nisi stigao nigde jer si hodao prema nečemu što nikada nije bilo tvoje.
I evo te, sada, umornog, na pragu jedne tihe noći. Prazne, ali ne i hladne. Jer sada znaš da su tvoje slabosti jednako tvoje koliko i snage. Da su tvoji porazi deo priče, a ne kraj iste. Da se ne moraš dokazivati više nikome – ni sebi.
Možda ova Nova godina ne mora da znači podvig. Možda može da znači predah. Mesto gde ćeš stati i reći: „Ovde sam. I ne idem nigde dok ne budem siguran da je to zaista moj pravac.“
Zaključak: Ako više ne znaš šta da tražiš – možda si već našao ono najvažnije
Ne moraš večeras da izgovoriš želju. Ne moraš da napišeš novu listu ciljeva. Možda si se konačno zasitio života koji stalno ide napred, ali nikad dublje. I sada si ovde. Ne zato što si izgubio put. Nego zato što si odlučio da ne ideš dalje dok ne pronađeš sebe tamo gde si poslednji put bio celovit.
Možda ove godine nećeš biti neko novi. Ali ćeš biti iskreniji. Tiši. Prisutniji. I to je više nego dovoljno.
Možda si se cele godine tražio po svetu. A sada, u ovoj noći, u ovom dahu mira, shvataš – sve vreme si bio tu.
Samo ti je konačno bilo dozvoljeno da staneš i da se prepoznaš.