Možda nisi došao da pevaš – možda si došao da ćutiš dok neko peva ono što ne umeš da izgovoriš Postoje noći koje nisu za dokazivanje. Postoje trenuci kada ne želiš da budeš glavni, ni da te primećuju, ni da te fotografišu. Kada želiš samo da budeš negde gde se
Nekad nisi izgubljen – samo si dugo išao u pravcu koji nije bio tvoj Ne moraš da se pronalaziš. Možda si se već davno pronašao, ali si zaboravio gde si ostavio sebe poslednji put kada si rekao „da“ kad si želeo da kažeš „ne“. Koliko puta si napravio planove koji
Nije doček samo slavlje – nekad je tiho priznanje da si preživeo još jednu godinu Dok svi čekaju ponoć kao da će im rešiti nešto što nisu stigli ni da priznaju sebi, ti možda sediš sa strane i ćutiš. Ne znaš šta osećaš. Ne znaš da li ti se peva,
Postoji tišina koju ne možeš podeliti s drugima – ali ona te nauči da budeš svoj Veče je, poslednje u godini, i čini se da sve oko tebe zna kuda ide. Svi imaju plan. Svi znaju s kim su. Gde će. Šta će obući. Šta će piti. Šta će objaviti.
Možda nisi došao da se raduješ – možda si došao da se pronađeš Dok svet oko tebe blista, dok ekrani sevaju šarenilom, dok svi broje unazad, ti stojiš po strani. Ne zato što nemaš s kim, ne zato što ti nije stalo – već zato što više ne znaš kako
Možda je najvažnije što večeras ne moraš nikome da se dokazuješ Godinama unazad, Nova godina je bila simbol nečeg „novog“ – novog posla, novog cilja, novog tela, novog odnosa, novog entuzijazma. Svake godine – nova nada, čak i kad nisi bio spreman. I svake godine isti umor u grudima, što
Njena pesma nije bekstvo – to je priznavanje Nije svaka Nova godina za slavlje. Nije svaka pesma za skakanje. Nekada ne želiš vatromet, nego tišinu. Ne želiš glasnu muziku, nego glas koji zna kako da priđe tvojoj unutrašnjosti. I baš kada pomisliš da ove godine nemaš snage za još jednu
Svet slavi, a ti mirno sediš – i prvi put ne osećaš krivicu zbog toga Nekada su dočeci bili nešto važno. Pripreme, odeća, planovi, piće, osmesi, uzvici, telefoni koji zvone do iznemoglosti. A onda, godinama kasnije, shvatiš da te sve to umara. Da ti ne prija. Da ne znaš šta
Ona ne dolazi da te podigne – dolazi da ti dozvoli da padneš, ako ti treba Ima tih večeri kada ne znaš kako da se ponašaš. Kada svi očekuju da budeš dobro, a ti se osećaš kao da si zaboravio kako to izgleda. Kada ni od muzike ne očekuješ mnogo